Рударски факултет Приједор је организациона јединица у саставу Универзитета у Бањој Луци. Основан је, као одсјек Технолошког факултета Универзитета у Бањој Луци, 16.05.1997. а од 12. маја 2009. године ова високошколска институција ради као Рударски факултет Универзитета у Бањој Луци .

Извођење наставе за студенте прве године започело је у школској 1997/98 години, а касније и за студенте осталих година.

На захтјев упућен Влади Републике Српске, а по рјешењу Министарства просвјете и културе Републике Српске, заведеном под бројем УП–И–06-1 од 16. 05. 1997.  године основан је Рударски одсјек у склопу Технолошког факултета Универзитета у Бањој Луци.

Први захтјев за промјену статуса Рударског одсјека, као једног од одсјека Технолошког факултета у Бањој Луци и његовe трансформацијe у посебан факултет Универзитета у Бањој Луци, учињен је 13. 10. 1998. године послије закључака донесених на сједници одржаној у Кабинету предсједника СО Приједор са исказаном потребом и жељом да се предузму све потребне активности да се у току школске 1998/99 године изврши трансфомација Рударског одсјека у Рударски факултет. У закључцима ове сједнице у 10 тачака је приказана тадашња друштвено-економска оправданост оснивања фаултета и начин финансирања. Том приликом приложен је и Извјештај експертске комисије о оснивању Рударског факултета у саставу Универзитета у Бањој Луци, а у коме је дат приказ сировинске базе Републике Српске и стање и оцјена развоја рударства Републике Српске. У том Извјештају се закључује да ће Републици Српској бити потребно и до 20 инжењера рударства и геологије годишње. Идеју о трансформацији Рударског одсјека у Рударски факултет подржали су и својим потписом овјерили Начелник Општине Приједор, Декан Технолошког факултета, директор тадашњег ЗДП Рудника РЖР Љубија, Шеф и Замјеник шефа Рударског одсјека, Шеф Кабинета Начелника, Начелник одјељења за друштвене дјелатности, угледни стручњаци из области рударства и посланици Народне скупштине Републике Српске из Приједора, који су тада инсистирали да Влада Републике Српске размотри позитиван закључак сједнице Савјета за развој универзитетског образовања од 25. 04. 2001. године који је једногласно прихваћен, којим би се Рударски одсјек Технолошког факултета у Бањој Луци трансформисао у Рударски факултет у Приједору. Овај покушај није успио, тако да је Рударски одсјек наставио да ради као одсјек Технолошког факултета у Бањој Луци.

Дана 12. 05. 2009. године Рударски факултет је , послије спроведене процедуре, званично почео са радом конституисањем Научно–наставног вијећа и тиме је завршено прерастање приједорског Рударског одсјека Технолошког факултета у Бањој Луци у Рударски факултет Приједор.

Први декан Рударског факултета у Приједору је била проф. др Надежда Ћалић.

Други декан Рударског факултета у Приједору у периоду од 2014-2022. године био је проф. др Владимир Малбашић.

Петогодишње студије из области рударског инжењерства су ималеу дугу традицију на другим еминентним рударским факултетима у Европи и свијету. На Технолошком факултету, на тадашњем Рударском одсјеку, до 2007. године, образовани су стручњаци из области рударства по петогодишњем наставном плану (девет семестара наставе и један семестар за израду дипломског рада) и у складу са Законом о Универзитету Републике Српске.

План и програм Факултета су у школској 2008/09 усклађени са принципима „Болоњске декларације“ и од тада студенти Рударског факултета студирају на студијском програму Рударство, према правилима студирања у складу са Законом о високом образовању Републике Српске.

Од школске 2011/12 године изводи се настава и на другом циклусу студија/мастер студију.

Рад Факултета се врши на основу Уредбе о условима за оснивање и почетак рада високошколских установа и о поступку утврђивања испуњености услова (Сл. гласник Републике Српске бр. 35/11 од 04.аорила 2011. године) и горе поменуте Одлуке Управног одбора Универзитета у Бањој Луци о организовању Рударског факултета у Приједору од 27. марта 2009. године. Факултет има  Дозволу за извођење студијског програма првог циклуса Рударство од 12.11.2010.године , другог циклуса Рударско и геолошко инжењерство од 31.10.2011. године те студијског програма Геолошко инжењерство  од 26.07.2016. године (Одлука бр 07.050/612-191-21-2-1/15).

Важећи  наставни план на Рударском факултету усвојен је , са одређеним измјенама и допунама дотадашњих НПП, на 66. Сједници Наставно-научног вијећа 15.06.2018. године  и Сенату Универзитету  11.07.2018. године (Одлука 02/02-3.1918-9/18).

У протеклом периоду вршено је неколико измјена и допуна наставног плана и програма чиме су се студентима Рударског факултета креирале структуре студијских програма у којима могу да сами бирају, кроз сетове изборних предмета, одређене уже специјалности на општем студијском програму Рударство и студијском програму Геолошко инжењерство. Више о студијским програмима у менију „Студије“.

Измјене и допуне наставног плана и програма, урађене током 2013. године (измјене и допуне наставог плана усвојио је  Сенат Универзитета у  Бањој Луци на својој седници одржаној 20. 02. 2013. Године), су омогућиле студентима да од школске 2013/14 године почну наставу и са новим усмјерењем Експлоатација нафте и гаса и то са сетом изборних предмета, од шестог семестра наставе.

Наставни план је имао даље одређене промјене и допуне и током 2015. године (измјене и допуне усвојене на Наставно-научном вијећу Рударског факултета 18.03.2015. године те  на Сједници Сената Универзитета верификован Одлуком бр 02/04-1009-151/15 дана 26.05.2015. године). Даљње измјене наставних планова и програма на студијским програмима Рударство и Геолошко инжењерство су рађене у циљу да прва година студија буде са што већим бројем заједничких предмета, па су тако рађене мање измјене и у току 2016. године ( у смислу прилагођавања броја ЕЦТС бодова и броја часова предавања и вјежби) .

У досадашњем двадесетогодишњем раду Факултета и студијског програма Рударство, звање дипломирани инжењер рударства је стекло 128 студената (податак  на дан 31.12.2019. године), од чега највећи дио има ангажман или посао не само у рударским предузећима него и у школским институцијама и др. институцијама које се баве сродним пословима. Интересантно је навести и чињеницу да су неке наше колеге запослење нашле и у Републици Србији али и иностранству (Норвешка, Шкотска, Казахстан и др).

Мастер студије-други циклус је завршило и стекло звање Мастер рударства 5 инжењера. Докторске студије и звање Доктора наука из рударства  је стекло до сада 3 кандидата.

Број стaлно запослених на Рударском факултету који учествују у настави омогућава континуалну организацију наставе а неопходно је рећи да у наставном процесу учествује одређени брпојнаставника и сарадника са других факултета Универзитета у Бањој Луци те наставника са  других Универзитета (РГФ Београд и  НТФ Љубљана) .

Потребе за новим кадровима, поготово за студијски програм Геолошко инжењерство, је евидентна тако да са развојем и даљим одвијањем наставе на овом студијском програму, кадровско јачање је неопходно.