III ОКРУГЛИ СТО/СТРУЧНО САВЈЕТОВАЊЕ "Геологија и рударство као прилике за привредни развој и еколошки изазови" Приједор 26.06.2026.

ОРГАНИЗАТОРИ:

Рударски факултет Универзитета у Бањој Луци

Министарство енергетике и рударства Републике Српске

Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске

Републички завод за геолошка истраживања Републике Српске, Зворник

Рударски факултет Универзитета у Бањој Луци наставља са коорганизаторима да организује Округли сто везан за актуелну проблематику односа рударства и геологије са заштитом животне средине. Ове године смо промијенили назив овог стручног скупа у складу са закључцима Округлог стола из прошле године и сада носи назив  „Геологија и рударство као прилике за привредни развој и еколошки изазови“.

Проблеми везани за рударство, геологију и заштиту животне средине у сваком друштву носе са собом многе еколошке, социолошке, управљачке, техничко-организационе па и културолошке изазове  за које је пронаћи рјешења која ће бити прихватљива за све заинтересоване стране при реализацији ове врсте пројеката.

Интеграција принципа очувања, одрживости и ESG (еколошких, друштвених и управљачких) стандарда у сектор геологије, рударства и прераде минералних сировина постоји кроз смјернице Програма Уједињених нација за развој и оквире Међународног савјета за рударство и метале за одрживо рударство.

Усклађивање рударства и заштите животне средине захтјева балансирање откопавања основних минералних сировина са еколошким управљањем. То се постиже кроз многе мјере и препоруке које су, добрим дијелом, договорене на међународном нивоу:

– строго спровођењем хијерархије ублажавања (избјегавање, минимизација, рециклажа, обнављање, надокнађивање),

– прелазак на обновљиве изворе енергије, гдје је то могуће и одрживо,

–  примјена пракси циркуларне економије попут рециклаже минерала и метала и

– захтјевање свеобухватне рекултивације земљишта након завршетка рударства.

Поред тога постоје и данас већ „обавезне“ смјернице које усмјеравају будући развој и функционисање  минералног сектора:

–           Прогресивна/сукцесивна и активна рекултивација и контроле загађења

–          Прелазак на „зелене“ технологије (смањење угљеничког отиска, коришћење обновљивих извора енергије у производњи, аутоматизација, затворени системи водоснабдијевања итд),

–          Прихватање пракси циркуларне економије (рециклажа и поновна употреба јаловине/секундарних/техногених сировина)

–          Робусно управљање и транспарентност (процјене утицаја на животну средину – EIA и консултација са заједницом прије почетка операција, компензација биодиверзитета и др)

Рударске компаније својим планирањем и дјеловањем требају стећи  повјерење локалне заједнице и друштва у цјелини на просторима на којима раде, јер пословање у којем зарада и профит имају приоритет ће временом наилазити на све веће отпоре локалних заједница и друштва у цјелини при реализацији рударских и геолошких активности.

Сви запослени у области геологије и рударства тако временом требају добијати на значају у одређеном друштву (што се не може рећи да је код нас тренутно случај!) јер својим знањем и искуством могу умногоме помоћи да пројекти у коришћењу минералних сировина поново постану „прихватљиви“ за локалне зајенице и друштва. Уз употребу велике стручности и дисциплине неопходно је промијенити приступ и организовање свих активности на пољу истраживања и касније коришћења одређених лежишта минералних сировина, јер ове активности нису и не треба да буду  „само и неповратно деструктивне“ дјелатности.

Округли сто треба да буде прилика за презентовање свих искустава (и позитивних и негативних), изношење конструктивних идеја, размјену искустава, знања и информација са циљем да што рационалније и одговорније искористимо наше минералне ресурсе поштујући агедну самоодрживог развоја.

Поздрављамо Вас са рударским

СРЕЋНО!

„Луд je oнaj кojи сe жeли oдрeћи oнoгa штo имa, нaдajући сe дa ћe дoбити oнo штo нeмa“

Старогрчки писац Езоп